SEĆAJ SE DANA ODMORA DA GA SVETKUJEŠ. ŠEST DANA RADI I SVRŠI SVE SVOJE POSLOVE A SEDMI DAN JE ODMOR

SEĆAJ SE DANA ODMORA DA GA SVETKUJEŠ. ŠEST DANA RADI I SVRŠI SVE SVOJE POSLOVE A SEDMI DAN JE ODMOR GOSPODU BOGU TVOME - ČETVRTA BOŽIJA ZAPOVEST

Objašnjenje četvrte Božije zapovesti koje nam je dao vladika Nikolaj:

Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi i svrši sve svoje poslove a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

Ovo znači:

Šest svetova stvorio je i u sedmom se on odmara. Šest svetova su privremeni, nemirni i prolazni, a sedmi je večan, miran i neprolazan. Stvaranjem Bog je ušao u vremenost, no nije izišao iz večnosti. Tajna je ovo velika, i o njoj se priliči više misliti no govoriti. Jer ona nije dostupna svakome, no samo Božijim izabranicima.

Izabranici Božiji nalazeći se telom u vremenu dižu se svojim duhom do osovine točka sveta, u kojoj je večni mir i blaženstvo.

A ti, radi i odmaraj se. Radi, jer i Bog radi; odmaraj se, jer se i Bog odmara. A tvoj rad neka bude stvaranje, jer si čedo Stvoritelja. Ne ruši, no stvaraj!

Smatraj svoj rad kao saradnju Bogu. Tako nećeš raditi zlo no dobro. Pre svakoga posla pomisli, da li će Bog raditi taj posao. Jer u glavnome Bog radi sve, a mi mu samo sarađujemo.

Sve stvari rade neprestano. Neka te to obodri za tvoj posao. Gle, kad ustaneš izjutra, sunce je već uradilo mnogo - i sunce, i voda, i vazduh, i biljke, i životinje. Tvoj nerad bio bi uvreda svetu i greh pred Bogom.

Tvoje srce i pluća rade dan i noć. Zašto ne bi i tvoje ruke radile? I bubrezi tvoji rade dan i noć. Zašto i tvoj mozak ne bi radio?

Zvezde neprestano jure, brže nego konj u galopu, dan i noć. Zašto bi se ti predao neradu i lenjosti?

U jednom gradu življaše bogat trgovac sa tri sina. Beše trgovac vredan i gomilaše blago na tovare. I kad ga upitaše, na što će mu toliko blago i tolika muka, on odgovori: Mučim se, da bi sinove osigurao, te da se oni ne bi mučili. - A to čuše sinovi, i olenjiše se, i napustiše svaki posao, i po smrti oca počeše trošiti blago na tovare. Poželi otac da dođe iz onog sveta i vidi, kako mu sinovi žive bez muke i znoja. I Bog ga pusti, te on siđe u svoj grad i dođe svojoj kući. No, kad zakuca na vrata neko nepoznat otvori vrata. Upita otac za svoje sinove, i dobi odgovor, da su njegovi sinovi na robiji zbog nerada, koji ih je doveo pijanstvu, i zbog pijanstva, koje ih je odvelo svađi i zbog svađe, koja ih je odvela palikućstvu i ubistvu.

- Ah, - uzdahnu ludi otac, - ja sam mislio stvoriti raj za svoju decu, međutim, ja sam im stvorio pakao.

Pa zađe ludi otac po gradu i poče učiti sve roditelje:

- Ne budite ludi kao što sam ja bio. Iz ljubavi prema svojoj deci ja sam ih bacio u pakao. Ne ostavljajte deci, braćo, nikakva imanja. Naučite ih radu i to im ostavite u nasleđe. Sve ostalo, bogataši, razdajte sirotinji pred svoju smrt.

Uista nema opasnije i dušegubnije stvari nego dobiti veliko imanje u nasleđe. Budite ubeđeni da velikim nasleđima više se raduje đavo no anđeo. Jer ničim đavo ne kvari ljude lakše i brže nego velikim nasleđima.

Zato radi i nauči svoju decu da rade. A kad radiš ne gledaj u radu samo dobit. Nego gledaj u svome radu lepotu i nasladu, koju rad pruža kao rad. Za jednu stolicu, koju stolar napravi, može dobiti deset dinara, ili pedeset, ili sto dinara. No, lepota i naslada, koju jedan nadahnut stolar oseća pri tesanju, i struganju, i glačanju, i sklapanju drveta, ne da se ničim isplatiti. To je naslada slična nasladi koju je Bog osetio pri stvaranju sveta, pri tesanju, i struganju i glačanju, i sklapanju sveta. I sav Božiji svet imao bi svoju određenu cenu i moga bi se isplatiti, ali lepota njegova i naslada Božija pri stvaranju sveta nema cene i ne da se ničim isplatiti.

Znaj, da ponižavaš svoj rad, kad misliš samo o svojoj materijalnoj koristi od njega. Znaj, da se takav rad ne da čoveku; ne ide mu od ruke, ne donosi mu očekivane koristi. I drvo se srdi na tebe i protivi ti se, kad ga ne radiš iz ljubavi, nego iz koristi. I zemlja će te omrznuti, ako je oreš ne mislići o njenoj lepoti no samo o svojoj dobiti od nje. Gvožđe će te opeći, voda će te udaviti, kamen će te zgnječiti, ako ih s ljubavlju ne gledaš, nego u svemu samo vidiš svoje dukate i dinare.

Radi nezainteresovano kao što slavuj peva svoju pesmu nezainteresovano. I tako će Bog ići napred u svome radu, a ti za njim. Protrčiš li mimo Boga, i ostaviš li Boga iza leđa, tvoj rad doneće ti prokletstvo a ne blagoslov.

A sedmi dan se odmara.

Kako da se odmaraš? Gle, odmor je samo kod Boga i u Bogu. Nigde više pravog odmora nema u ovome svetu. Jer ovo je svet nemira, kao jedan vrtlog.

Posveti sedmi dan isključivo Bogu, i tako ćeš se u istini odmoriti i novom snagom zapojiti.

Bezbožnik neki ne poštovaše zapovest Božiju o praznovanju nedelje, te produži subotni posao i u nedelju. I dok se celo selo odmaraše, on se znojaše na njivi sa svojom stokom, kojoj takođe ne davaše odmora. Ali iduće srede on klonu; klonu i njegova stoka, pa kad celo selo beše na njivi, on seđaše kod kuće, premoren, mrzovoljan, očajan.

Zato, braćo, ne budite, kao bezbožnik, da ne bi i vi izgubili snagu i zdravlje i dušu, nego šest dana radite i sarađujte Bogu, s ljubavlju i nasladom i strahopoštovanjem, a sedmi dan ceo posvetite Gospodu Bogu. Zaista, ja sam probao i znam, da pravo praznovanje nedelje čoveka oduhovljava, podmlađuje i čini srećnim.

vladika Nikolaj Velimirović