Istorija je iznova pokazala da neograničena moć u rukama jedne osobe ili grupe u većini slučajeva znači da su drugi potisnuti ili su umanjena njihova prava. Podela vlasti je Božanska ustanova, poredak u kome je sam Gospod ustanovio tri vlasti: porodičnu, crkvenu i državnu. Ove vlasti su tako ustanovljene da je svaka odvojena od druge dve i da sve crpu svoj autoritet od Božanskog Suvereniteta. Ova podela vlasti je, kao što vidimo donekle različita od podele vlasti koju promoviše sekularna politička teorija, a koju su usvojile savremene demokratije nakon Fransuske revolucije i Američke revolucije. Ovo je prirodan poredak koji je Bog ustanovio za palo čovečanstvo i prirodni zakon.
Međutim, nakon pomenutih revolucija, podela vlasti je proklamovana, ovo načelo je doživelo svoju renesansu, nakon vekova uzurpiranja vlasti od strane Crkve, ovoga puta u službi čoveka (Bog je „zbačen“ sa javne scene i čovek je proglašen vrhovnim autoritetom i bogom). Kako vidimo, kroz istoriju, a i danas, prirodni zakon, poredak i Božiji promisao, koji je dobar za čovaka i zajednicu, ne nailazi na razumevanje čoveka i zajednice i imamo velika odstupanja. Kada god jedna vlast od pomenute tri se nametne, to ima velike posledice. Kroz istoriju imamo brojne primere gde se srkvena vlast nametnula drugim vlastima i gde je Crkva uzurpirala autoritet. U novije vreme imamo primere da je to učinila država (pre svega u totalitarnim sistemima fašizma i boljševizma, mada savremenici smo da to čini sve više u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, u formi mekok totalitarizma, gde država preuzima sve više ovlašćenja, pa se ne libi da propiše i definicije porodice po svojoj volji, kao i same odnose u istoj).
Hajde da se osvrnemo na moderan koncept podele vlasti, na sekularan koncept, kako bismo ga što bolje razumeli i kako bismo u cilju očuvanja ove podele predložili adekvatne reforme. Pre svega cilj podele vlasti, po po shvatanjima političke teorije jeste sprečavanje zloupotrebe moći i zaštita slobode za sve.
Deljenje moći i međusobno proveravanje
Sistem podele vlasti deli zadatke države na tri grane: zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ovi zadaci su dodeljeni različitim institucijama na takav način da svaka od njih može da proverava ostale. Kao rezultat toga, ni jedna institucija ne može postati toliko moćna u demokratiji da uništi ovaj sistem.
Tri vlasti: zakonodavna, izvršna, sudska
Provera i ravnoteža (prava na uzajamnu kontrolu i uticaj) osiguravaju da sve tri vlasti deluju na ravnopravan i uravnotežen način. Podela vlasti je suštinski element vladavine zakona i sadržana je u Ustavu.
Jasne razlike
Podela vlasti ogleda se i u tome što određene funkcije ne sme vršiti jedno te isto lice. Dakle, predsednik istovremeno ne može biti član Visokog saveta sudsva, ili sudija koji je imenovan za ministra ili izabran za mora biti privremeno suspendovan sa svojih sudijskih dužnosti.
Zakonodavna vlast
Prva od tri vlasti ima zadatak da donosi zakone i nadgleda njihovu primenu. Vrši je Parlament - Skupština.
Primena zakona je zadatak izvršne i sudske vlasti
Izvršna vlast
Izvršna vlast ima zadatak da sprovodi zakone. Sastoji se od vlade, predsednika i svih resornih vlasti, ministarstava, uključujući policiju i oružane snage.
Sudska vlast (sudstvo)
Sudije dele pravdu, tj. o sporovima odlučuju nezavisno i nepristrasno. Njihov je zadatak da osiguraju poštovanje zakona. Sudije ne mogu biti smenjene i ne mogu biti raspoređeni na druga mesta protiv njihove volje.
A stranke?
U demokratskim zemljama, politički život se odvija preko stranaka. Članovi vlade su po pravilu članovi onih partija koje imaju većinu u parlamentu.
Novo lice razdvajanja vlasti i kontrole: Opozicija vrši kontrolu
Kao rezultat, opozicione stranke sve češće preuzimaju jedan važan demokratski zadatak: kontrolu vlade. Klasična podela vlasti dobija novu dimenziju - konfrontaciju vladajuće većine i opozicije. Iako ovaj aspekt nije ugrađen u pisani Ustav, on je činjenica političke stvarnosti.
Zakonodavno telo proverava izvršnu vlast
Parlament vrši kontrolu izvršne vlasti, proverava rad vlade i administrativnih institucija. Vlada odgovara Parlamentu za svoj rad kao i adminnistracija koja je pod vladom.
Zakonodavna vlast je takođe podložna kontroli
Zakone koje je donela Skupština može proveriti Ustavni sud i proglasiti ništavnim ako se utvrdi da su neustavni.
Zakonodavno telo i sudstvo
Jedini uticaj koji zakonodavstvo ima na pravosuđe je taj što donosi zakone kojih se sudovi moraju pridržavati.
Izvršni
Dve komponente vlasti - uprava i sudstvo - organizovane su po strogo odvojenim linijama, uz jedan izuzetak: upravu proveravaju sudovi - Upravni sud, Ustavni sud.
Ustav sadrži stroga pravila o načinu podele vlasti i ovlašćenja.
Kako vidimo iz iznetoga, u ovome naizgled nema ničega spornog. Međutim postoji jedno suštinsko pitanje. Odakle izvire podela, iz čijeg suvereniteta? Ako je to ljudska zajednica, onda je ta podela relativna, može se menjati, modifikovati, sve prema potrebi te zajednice. Može se u potpunosti ukinuti, što je već urađeno. Može se razumeti, kao što se i razume, d aje ona samo jedno sredstvo, u konkretnom momentu korisno za političke manipulacije, koje možda više neće biti potrebno, a sve to će se pravdati ljudskom srećom i napretkom., nekom utopijom budućeg raja na zemlji gde će nastati novi čovek, bolji čovek, čovek-bog. To je toliko udaljeno od pravog, suštinskog prirodnog prava i poretka. Od kosmičke pravde i promisli iz koje je ovo načelo i proisteklo, a proisteklo je od Boga suverenoga, a ne od čoveka. Ono Bogu služi, ali i ljudima. Zašto? Jer Bog je apsolutno dobar i želi svim ljudima dobro, a čovek to nije. Čovek je palo biće, sa svojim strastima. Od takvog bića ni jedna ideologija, ni jedan politički sistem ne može načiniti suštinski novog čoveka, ne, to je najveća zabluda „usrećitelja čovečanstva“. Zanemaruju teologiju, ali zanemaruju i nauku u svome projektu – psihologiju (koja je često prva žrtva naučnih diciplina) kada „usrećitelji čovečanstva“ krenu da „usrećuju čovečanstvo“.
Dakle, Bog želi dobro ljudima i obznanio je ljudima Sebe i Svoje Zakone da bi ljudma bilo dobro. Suvereni Bog je ustanovio poredak, jer Bog je Bog poretka, a ne haosa. I u tom poretku ustanovio je i podelu autoriteta među nama ljudima. Ako želimo da sačuvamo tako dragoceno načelo podele vlasti u političkoj sferi, nužno je da je „premestimo“ iz zloupotrebnih ruku ljudi (onih iz države, ali i onih iz Crkve) i „vratimo“ u ruke Gopodnje, kako bi zaita to načelo imalo svoju puninu i time napredovala i porodica i Crkva i država.
Advokat Zoran J. Minić
Comments