Ekonomija Zajedništva

Projekat Ekonomije zajedništva nastao je 1991. godine nakon posete Kjare Lubik Brazilu, kao konkretan odgovor na socijalne probleme i ekonomsku neravnotežu ove zemlje, karakteristične za kapitalizam uopšte.

Tada je upućen predlog pre svega preduzećima da udruže stečeni profit i ulože ga u jedan zajednički fond, te da ustanove organizacionu dinamiku koja bi se zasnivala na zajedništvu i bratstvu. Danas više stotina preduzeća iz celog sveta rade na principu ekonomije zajedništva, uspostavivši organizacionu strukturu zasnovanu na bratstvu i deleći proizvedena dobra.

  Industrijski parkovi – Karakteristično za Ekonomiju zajedništva je što su u njenom okrilju nastali takozvani “Industrijski parkovi”, kao jedan od načina svedočenja fokolara. Ovi punktovi nastali poslednjih godina (tri u Brazilu, a zatim u Argentini, Italiji, Hrvatskoj, Belgiji i Portugaliji), demonstriraju ekonomiju u kojoj su proizvodnja i rad autentični izrazi jevanđeoskog zakona uzajamne ljubavi.

  Cilj – Projekat u celini ima za cilj da pokaže jedan ogranak čovečanstva “bez siromašnih”, i to pokretanjem uzajamnosti na više nivoa: kreiranjem radnih mesta kako bi se ljudi isključeni iz ekonomskog i društvenog sistema ponovo uključili, širenjem “kulture davanja” i zajedništva, pokretanjem raznih obrazovnih i kulturnih inicijativa, i konačno intervenisanjem u vanrednim situacijama i pružanjem konkretne pomoći, kao i pomoći u vidu razvojnih projekata koji se sprovode u saradnji sa nevladinom organizacijom AMU. Sve ove aktivnosti su primer primene i razvoja nekih prvih Kjarinih uvida da se dobit može podeliti na tri dela.

Kulturni izraz – Od samog početka je kulturni izraz – diplomski radovi, članci, monografije, akademski skupovi – pratio konkretno iskustvo, a hrišćanska dimenzija je inspirisala akademski rad, i time uspostavila reciprocitet između teorije i prakse, koji predstavlja jedan od osnovnih aspekata ekonomije zajedništva.

Izvor: https://www.focolare.org/serbia/dijalog/kultura-i-drustvo/ekonomija/